BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Украјина и Новорусија из минута у минут - 22.05.

23.05.2019. год.

  


Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање


Карта ситуације на фронту за 21.05. (карта украјинских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - 
 Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 22
.05.



Стање на фронту .


Преглед политичко-економских и других вести за 22.05
.
 

 

Кремљ: Референдум у Украјини о односима с Русијом унутрашња ствар земље  Кремљ сматра да је питање референдума о односима са Русијом унутрашња ствар Украјине, изјавио је портпарол председника Путина, Дмитриј Песков.

Раније је шеф председничке администрације Украјине, Андреј Богдан, рекао да Владимир Зеленски намерава да се одржи референдум на националном нивоу о преговорима са Москвом.


"Није наш посао да разговарамо о томе да ли је то добра идеја или не. Главна ствар је да има смисла. Главна ствар је ефикасност", рекао је Песков новинарима.

Од њега је такође затражено да коментарише речи Богдана о могућем представљању резултата "мировних преговора са Русијом" на референдуму. Портпарол је рекао да је у Украјини грађански рат.

"Шта значи мировни преговори? Овде прво морате одговорити на ово питање. Видите, нема оружаних сукоба између Русије и Украјине. У Украјини постоји грађански рат, о томе се ради. Дакле, овде, наравно, такође очекујемо појашњење, се схвати шта је у питању”, рекао је Песков.


Поред тога, Кремљ очекује да Кијев испуни споразуме из Минска и заштити права становништва Украјине које говори руски.

Кремљ: Од Кијева очекујемо конкретне кораке, спровођење Минских споразума  Кремљ очекује од Кијева конкретне кораке за реализацију Минских споразума и нормализацију односа са Русијом, али их засад не види, изјавио је портпарол председника, Дмитриј Песков, преносе РИА Новости.

„То је, наравно, унутрашња ствар Украјине. Наравно, од Кијева очекујемо неке конкретне кораке. Пре свега, у спровођењу Минских споразума и решавању унутрашњег украјинског проблема југоистока. Друго, то је у плану нормализације билатералних односа са Русијом. Чекамо ове кораке, али их засад не видимо“, истакао је Песков.

Он је подсетио да се у Украјини води грађански рат, а не рат против Русије.

На питање да коментарише изјаву новог шефа администрације председника Украјине о могућем изношењу резултата „мировних преговора са Русијом“ на референдум, Песков је одговорио:

„Шта значе мировни преговори? Прво се мора одговорити на ово питање. Видите, између Русије и Украјине нема никаквих оружаних сукоба. У Украјини се води грађански рат, о томе се ради. Због тога овде свакако очекујемо објашњења како бисмо схватили о чему се ради“.

Он је истакао да је одржавање референдума о односима са Русијом унутрашња ствар Украјине, али да је најважније да има неког смисла и да постоји ефикасност.

Раније је шеф администрације председника Украјине Андреј Богдан изјавио да шеф државе намерава да иницира референдум о питању преговора са Русијом.

Говорећи о руском становништву у Украјини, Песков је навео да Москва жели да се у Украјини штите права руског становништва, али да тога нема.
 
„Свакако бисмо желели да се у Украјини обезбеђују права националних мањина. Знамо колико људи у Украјини говори руски језик и, наравно, више бисмо волели да видимо да су права тих људи гарантована“, рекао је Песков новинарима.

Он је додао да руска страна активно и проактивно „покреће ово питање“ током контаката са европским лидерима. „И надамо се да ће они (лидери европских држава) моћи да искористе свој утицај на украјинску страну како би помогли да се ова права гарантују“, навео је портпарол Кремља.

Морозов: Госпођа Супрун и не зна како су стваране УН и како су организоване  Украјински министар Уљана Супрун требало би да се упозна са начином на који су организоване Уједињене нације пре него што да изјаву која се тиче Русије, сматра члан одбора за међународне послове Савета Федерације Русије Олег Морозов.

„Бесмислено је коментарисати изјаве госпође Супрун, јер она и не зна како су стваране Уједињене нације и како су организоване, конкретно, каква је улога Савета безбедности“, рекао је Морозов за РИА Новости.

С обзиром на то да она то не зна, требало би да се позабави политичким образовањем, „поготово што она у најскорије време више неће бити оптерећена министарским бригама“, закључио је Морозов.

Вршилац дужности министра здравља Украјине Уљана Супрун раније је позвала Уједињене нације да не толеришу присуство Русије у Савету безбедности ове организације.

„Националиста и русофоб, прави провокатор“ - Захарова о позиву украјинског министра здравља  Портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова назвала је русофобом и провокатором вршиоца дужности министра здравља Украјине Уљану Супрун, која је позвала УН да „престану да толеришу“ Русију у Савету безбедности.

„Националиста и русофоб. Прави провокатор. Али највише штете није учинила Русији, већ украјинском народу“, саопштила је Захарова на својој страници на Фејсбуку.

Супрунова је у свом говору на 72. заседању Светске здравствене скупштине у Женеви изјавила да Уједињене нације треба да искључе Русију из Савета безбедности.



Према њеном мишљењу, УН треба да одустану и од „руског новца“ и прошире списак антируских санкција.

Кијев: Позив САД-у да се пооштре антируске одговор на ћутање Москве  Шеф администрације украјинског председника Владимира Зеленског, Андреј Богдан, саопштио је за телевизију „112 Украјина“ шта је био разлог за позив Сједињеним Америчким Државама да пооштре антируске санкције.

Према његовим речима, то је био одговор на „ћутање“ Москве на предложене иницијативе, конкретно, о преговорима о ослобађању притворених украјинских морнара.

Он је истовремено напоменуо да ће се Украјина под Зеленским придржавати политике награде и казне према Русији.

Може ли Зеленски да помири Украјину с Русијом
Кијев је спреман да пође у сусрет, разговара и мирно разрешава сукоб, али Москва се још не слаже с тим, додао је он.

„И, наравно, морамо ићи другим путем - казне. Тражити од међународне заједнице да изврши притисак на руско руководство како би они ипак доносили одређене одлуке. И кренули нам у сусрет“, додао је шеф администрације председника.

Зеленски је за време инаугурације изјавио да је спреман за дијалог о решавању ситуације у Донбасу, а да је први корак ка његовом почетку повратак "заробљеника".

Са друге стране, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров истакао је да би за украјинског председника исправније било да започне разговор о Минским споразумима од одредбе о размени притвореника по принципу „сви за све“.

Москва је након ступања Зеленског на дужност такође нагласила да од новог председника чека сигнале и нове кораке за решавање сукоба на југоистоку Украјине.

Зеленски намерава да одржи референдум о преговорима између Украјине и Русије  Председник Украјине Владимир Зеленски намерава да одржи референдум о преговорима између Украјине и Русије, саопштио је шеф кабинета Зеленског Андреј Богдан.

„Владимир Зеленски изјавио је у својим говорима да разматрамо питање формирања неких споразума (са Русијом) и њихово изношење на референдум. Сматрамо да треба да говори народ, а не политичари“, изјавио је Богдан за телевизију „112 Украјина“.

Раније је Руслан Стефанчук, који је у уторак именован за представника председника у Парламенту, изјавио да је Зеленски спреман да започне преговоре са Русијом у оквиру „нормандијског формата“.

Питање решавања украјинске кризе разматра се у различитим форматима, између осталих, и у „нормандијском формату“ (Русија, Француска, Немачка и Украјина). Варшава је предлагала да се преговори пренесу на „женевски формат“, тј. уз учешће Сједињених Америчких Држава и Пољске, као земље која се граничи са Русијом и Украјином. Међутим, договор о прекиду ватре постигнут је само у Минску на састанцима контакт-групе уз посредство Русије и ОЕБС-а.

Путин, Меркелова и Макрон разговарали о Украјини, Сирији и Ирану  Председник Русије Владимир Путин разговарао је са немачком канцеларком Ангелом Меркел и председником Француске Емануелом Макроном о унутрашњој украјинској кризи, узимајући у обзир неуспелу политику бившег председника Украјине Петра Порошенка и промену власти у земљи, саопштила је прес-служба Кремља.

„Разговарало се о ситуацији у вези са унутрашњом украјинском кризом, узимајући у обзир неуспелу политику администрације Петра Порошенка и недавну промену државног руководства у Кијеву. Изражено је заједничко мишљење да као основ за мирно решење мински ’Пакет мера‘ из 2015. нема алтернативу“, наводи се у саопштењу.

Додаје се да је председник Русије још једном подсетио на приоритет ступања на снагу закона о посебном статусу региона Доњецке и Луганске области, који има трајни карактер, спровођења амнестије, повлачења снага и средстава на претходно договорена подручја на контакт-линији страна и корака за успостављање директног дијалога Кијева са Доњецком и Луганском.

Осим тога, саговорници су обратили пажњу на дискриминишући закон о обезбеђивању функционисања украјинског језика као државног који је усвојила Врховна рада.

„Изражено је изненађење због одбијања неких земаља да у Савету безбедности УН расправљају о том документу који је у супротности са Уставом Украјине, Минским споразумима и међународним обавезама Кијева за заштиту националних и језичких мањина“, истиче се у саопштењу.

Троје лидера потврдили су посвећеност Русије, Француске и Немачке узајамно корисној сарадњи са Ираном у области трговине и економије, додаје се у саопштењу.

„У разговору о ситуацији у вези са Заједничким свеобухватним акционим планом о иранском нуклеарном програму уочен је значај очувања тог споразума који је кључни фактор за одржавање међународне стабилности и безбедности“.

Путин, Макрон и Меркелова су разговарали и о ситуацији у Сирији и нарушавању режима прекида ватре у Идлибу.

Истиче се да су размењена мишљења о сиријском проблему, укључујући и у светлу бројних кршења престанка борбених дејстава у Идлибу од стране оружаних радикалних формација.

Додаје се да је председник Путин обавестио своје колеге о мерама које су предузете заједно са Турском како би се стабилизовала ситуација у северозападној Сирији, заштитили цивили и неутралисала терористичка претња.

Председник Русије Владимир Путин, председник Француске Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел подржали су враћање овлашћења делегацији Русије у Парламентарној скупштини Савета Европе, саопштила је прес-служба Кремља.

„Лидери три земаља заложили су се за решавање ситуације у Савету Европе, која је настала као последица неоправданог одузимања руској делегацији кључних овлашћења у Парламентарној скупштини (ПС СЕ). Узимајући и обзир закључке Министарске комисије од 17. маја у Хелсинкију подржана је принципијелна политика обнављања пуних овлашћења руској делегацији у ПС СЕ“, наводи се у саопштењу.

Такође се додаје да су се лидери договорили о наставку даљих контаката на различитим нивоима.

Меркелова и Макрон су у телефонском разговору са Путином позвали на што скорије решавање питања задржавања чланства Русије у Савету Европе.

„Немачка канцеларка и председник Француске нагласили су да Русија има место у Савету Европе. Они су нагласили важност што скоријег решавања отворених питања како би Русија могла да остане чланица са свим правима и обавезама“, закључује се у саопштењу.

Москва: Очекујемо да ће западни партнери и међународне организације за људска права дати јасну и принципијелну оцену о активностима Кијева  Москва изражава жаљење што су чланови Савета безбедности Уједињених нација из политичких разлога блокирали одржавање седнице о закону о језику у Украјини, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

„Жалосно је што су западни чланови Савета безбедност из политичких разлога блокирали одржавање седнице, одбијајући да дају одговарајућу процену поступака власти у Кијеву и још једном показали двоструке стандарде приликом разматрања стања у овој земљи“, наводи се у коментару Министарства.

Министарство истиче да је језичко питање у Украјини искоришћено као средство у борби за власт непринципијелних политичара.

У саопштењу се истиче да је Порошенко потписао закон у светлу изјава новоизабраног председника Украјине Владимира Зеленског о потреби да се пажљиво анализира да ли је документ усклађен са Уставом и интересима свих грађана земље. Документ је усвојен током тешке унутрашње политичке конфронтације у Украјини: током ванредног стања и са бројним повредама процедуре.

„Кијев се бојао да закон о државном језику пошаље на разматрање Венецијанској комисији Савета Европе, која је раније критиковала закон о образовању и препоручила да се у њега унесу одговарајуће измене. Међутим, Украјина их је изигнорисала“, истиче Министарство.

Министарство спољних послова такође је навело да ће Москва наставити пажљиво да прати развој ситуације у вези са тим законом, чије ће ступање на снагу одложити изгледе за мирно решавање ситуације у Донбасу и који је препун даљих компликација ситуације на истоку Украјине.

„Очекујемо да ће западни партнери и међународне организације за људска права дати јасну и принципијелну оцену о активностима Кијева и искористити свој утицај како би заштитили права националних мањина у Украјини“, додаје се у коментару.

Русија је предложила да се 20. маја одржи заседање Савета безбедности Уједињених нација у вези са законом о обезбеђивању функционисања украјинског језика као државног који је потписао бивши председник Украјине Петро Порошенко. Тим законом се предвиђа употреба искључиво украјинског језика у скоро свим областима. Парламент је тај закон усвојио у априлу, а опозиција је предложила да се он укине. Према њеном мишљењу, приликом разматрања закона прекршена је процедура за његово усвајање, а сама одлука није у складу са Уставом. Међутим, Врховна рада је одбила да укине закон.
Украјинa - из минута у минут -

 

 



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Украјински председник не жели да поремети већ отежану акцију мобилизације, изјавио је за лист локални посланик

Украјински главнокомандујући Александар Сирски признао је да су руске снаге постигле тактичке успехе у низу области у зони борбених дејстава.


У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што...



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА